Анимација илуструје структурне карактеристике лептир вентила: користи централни кружни диск који се ротира у тандему са стаблом вентила да би отворио или затворио канал за проток течности.
Лептир вентили имају једноставну структуру, компактну величину, малу тежину и велике номиналне пречнике, нудећи флексибилан и брз рад. Стандардни лептир вентили обезбеђују ефикасно заптивање у условима ниског-до-средњег притиска; док су њихова стабилност и издржљивост заптивања мало инфериорнији од оних код три друга уобичајена типа вентила, они нуде супериорне могућности регулације протока.
Иако се лептир вентили могу категорисати на бројне начине, генерално их класификујем у два основна типа: концентричне лептир вентиле и ексцентричне лептир вентиле. Први се ослања на инхерентну еластичност материјала површине заптивања да би се постигло прилагодљиво заптивање, док други омогућава примену помоћне спољне силе да би се постигло појачано заптивање-разлика која је донекле аналогна односу између паралелних засуна и клинастих засуна.
Ексцентрични лептир вентили се даље деле на једно-ексцентричне, двоструко-ексцентричне и троструко-ексцентричне типове. Ове разлике одговарају специфичним одступима дизајна: аксијални помак између центра заптивне површине и осе ротације диска; радијални помак између центра канала протока вентила и осе ротације диска; и угаони помак површине заптивања. Ова побољшања дизајна су имплементирана са специфичним циљевима побољшања перформанси заптивања и минимизирања хабања.
